Од древног Византијског царства, светог места Јерусалима у Палестини и арапске Александрије, преко царског града Цариграда, Свете Горе, Хиландара и јужнословенских земаља, па све до старе српске престонице Рас, лебдели су име, лик и дело првог српског просветитеља Светог Саве као ореол свих ових векова бурне српске прошлости и као симбол православне светлости.

Сигурно знате да се Свети Сава пре замонашења звао Растко Немањић и да је био трећи, најмлађи син Стефана Немање.Рођен је у ондашњој српској престоници Расу, између 1170. и 1175. године, као и да је био први познати српски књижевник и просветитељ, државник, дипломата и поглавар– први архиепископ Српске православне цркве. Пре свог замонашења на Светој Гори, томе је претходило његово бекство са двора и потера која је за њим ишла. Растково замонашење се догодило у договору са најстаријим монахом у руском манастиру Свети Пантелејмон, ноћу, док су пред вратима манастира изасланици Растковог оца чекали јутро да одбеглог сина врате Стефану Немањи. Чувши ујутро да се Растко већ замонашио и узео име Сава, изасланици су били спремни да га на силу поведу. Сукоб је спречио Сава поручивши оцу “да је уверен да ће овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца својега и насладити се свете и часне старости његове и наситити слатке и вечите љубави његове.”
Из дела Доментијана и Теодосија, биографа Светог Саве, сазнајемо да се он сматра оснивачем наше научне медицине. Мање је познат податак да је Свети Сава заједно са својим оцем Немањом основао око 1199. године прву српску болницу у Хиландару. У тој одвојеној келији о болесним монасима бринуо је један болничар и лечио их по онда најсавременијим медицинским књигама које је Свети Сава први почео да преводи на српски језик. Болница је имала 12 лежаја и посебну кухињу у којој се спремала дијетална храна.

За ондашње прилике Свети Сава је био прави светски путник. Осим честих путовања између Свете Горе и Србије, посета Солуну и пута у Цариград 1190. и у Никеју 1219. године, два пута је, одлазио на велика путовања по Азији и Африци.Два пута је ишао на свето место у Јерусалим, па у Александрију у Египту, у Вавилон и Синај. На својим путовањима прикупљао је свете мошти које су, по литургијским прописима, потребне за подизање цркава, а дариван је часним дрветом крста који је по предању представљао део крста на коме је разапет Исус Христос.

Данас сви знамо да се Савиндан, дан када је1236. године у Трнову, у Бугарској, преминуо Свети Сава, прославља као школска слава. Мање је, међутим, познато да је овај дан као школска слава први пут прослављен у 18. веку, тачније 1735. године у Сремским Карловцима, а да је наредбом кнеза Милоша Обреновића Савиндан означен као школска слава 1823. године. Законом од 31. јануара 1841. године Михајло Обреновић је уредио да се обавезно, сваке године, Свети Сава слави као школска слава
27. јануара.

Како се некада славила– Школска слава
Храм Светог Саве

Из љубави и захвалности школе су дан Савине смрти 27. јануара још пре 250 година почеле да славе као своју славу.Школа се месецима припремала за прославу своје славе а њени ученици су пригодним програмом тога дана показали шта све знају и могу. После богослужења у цркви долазило се у школу и прослава је почињала као и свака домаћа слава. Ломио би се славски колач и по један комадић добили би сви присутни. На школску славу позивани су гости: грађани, представници родитеља, важне личности а наставници и ученици би их, као добри домаћини, послужили житом, колачима и освежавајућим пићима.

У другом делу прославе ученици би са пуно љубави отпевали Химну Светом Сави а затим би неко од професора или ученика предавао о животу и раду Светог Саве. Пригодан програм настављен је певањем хорских песама и рецитовањем песама о Светом Сави најпознатијих српских песника а и песама које су долазиле из срца самих ученика. Све њих је надахњивао пример Светог Саве и његово човекољубље. Након приредбе ишло се на заједнички ручак у школи. Родитељи су доносили најлепша јела и колаче. То је била ретка прилика да се скупе и стари и млади. Стара пријатељства су обнављана и склапана нова пошто су сви били добре воље.
У градовима су организовани концерти и позоришне представе. Новцем и осталим прилозима који су у тим приликом скупљени, дариване су школе и сиромашни ученици. Ни у тренуцима највечег весеља, није заборављено милосрђе, као што је и Свети Сава чинио.

Као израз љубави и оданости српског народа свом великом учитељу и просветитељу, на Светосавском платоу у Београду издиже се СПОМЕН—ХРАМ Светог Саве на Врачару. Од идеје до почетка градње прошло је скоро пола века, а радови на завршетку грађевине настављени су 1985. год.
Дужина Храма на правцу исток– запад је 91 м, север– југ 81 м, а висина пода до централне куполе је 65 м.
Позлаћени крст висине 11 м види се из готово свих делова Београда. Храм Светог Саве спада међу 10 највећих на свету.

Светосавска химна

Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци, тамо слава,
Где наш српски пастир Сава.
Појте му, Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према свом пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Светог оца Светог Саву.
Појте му, Срби
Песму и утројте!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните,
Саву тамо угледајте:
Саву српску Славу
Пред престолом Творца.

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози:
Почуј глас свога рода,
Српскога народа!

Пет векова Србин је
У ропству чамио,
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли:
Појте му, Срби,
Песму и утројте!